Obnovljivi izvori energije – Kako drugi rešavaju

Primena obnovljivih izvora energije u svetu

Smanjenje potrošnje energije

Industrijalizacija i sve intenzivnija proizvodnja novih uredjaja, mašina, automobila, čija se zamena vrši sa pojavom novog modela, iako bi postojeći po svim karakteristikama mogao da pruža adekvatne performanse još dugi niz godina, dovela je do prekomerne potrošnje električne i energije za grejanje i hlađenje, uz vrlo malo korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Imperativ je bio da se drastično smanji potrošnja energije, te je u skladu sa tom tendencijom usvojen čitav niz propisa i sporazuma, od kojih je najznačajniji Pariski sporazum iz 2015. godine, prvi takve vrste oko koga su se usaglasile sve države.
Zbog neadekvatnih rezultata postignutih Pariskim sporazumom, EU je donela revidiranu politiku 2030/50 – Green Deal, koja postavlja sledeće ciljeve:

Klimatska neutralnost do 2050

Smanjenje emisije CO₂ za 55% do 2030

EU Strategija adaptacije na klimatske promene

Čista, dostupna i sigurna energija

Industrija bazirana na čistoj i cirkularnoj ekonomiji

Obnova zgrada

Održiva i pametna mobilnost

Poštena, zdrava i ekološka ishrana

Očuvanje i obnova ekosistema i biodiverziteta

Nulto zagađenje

Korišćenje ekoloških resursa

Učešće OIE u ukupnoj proizvodnji električne energije EU u 2020. godini od 38%, naspram fosilnih goriva, uglja i gasa, sa 37% potvrđuje uticaj pozitivnih zakonskih propisa koji se primenjuju duži niz godina i usvajanja strategija energetskog razvoja većine zemalja članica EU koje predviđaju potpuno izbacivanje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije (OIE) već do 2030. godine, sa projekcijama da postanu klimatski neutralne do 2040. godine. Na nivou cele EU predviđeni rok za klimatsku neutralnost je 2050. godina.

Korišćenje OIE u pojedinim zemljama prelazi 50% (Danska 62%), a u drugim zemljama agresivnim pristupom, koji podrazumeva da OIE nemaju alternativu, usvajanjem zakona definišu se pravci daljeg razvoja energetike.

U Srbiji je i dalje prisutna velika zavisnost od fosilnih goriva, prvenstveno uglja, lignita (skoro 70% proizvodnje električne energije), dok je na području zapadnog Balkana nešto niža, oko 60%. Pored izuzetno visoke emisije gasova, problem je i devastiranje zemljišta na koje se odlažu produkti sagorevanja.

Strategija Vlade Republike Srbije u pospešivanju proizvodnje električne energije iz energije Sunca, potpuno je opravdana. Snaga instalisanih kapaciteta u Srbiji, pre donošenja Zakona o korišćenju OIE, bila je oko 10 MW. Nemačka, na primer, sa znatno manjim potencijalom u broju sunčanih sati na godišnjem nivou, ima preko 50 GW instalirane snage, odnosno oko 5.000 puta veće kapacitete.

Austrija je usvojila zakon koji predviđa potpuni prelazak na OIE do 2030. godine, a da do 2040. postane klimatski neutralna. Državnim fondovima, u godišnjem iznosu od milijardu evra, finansiraće se energetska tranzicija uz ulaganje privatnog sektora koje se procenjuje na 30 milijardi evra kumulativno.

Grad Berlin je usvojio regulativu koja će doprineti da udeo solarne energije u proizvodnji električne energije dostigne nivo od 25%. Propisi predviđaju da prilikom izgradnje svakog novog objekta ili rekonstrukcije krovova na postojećim objektima, mora biti predviđena fotonaponska elektrana koja prekriva minimum 30% krovne površine.

Kako svet rešava?

Brojni su primeri dobre prakse i održivih eko-sistema koji koriste obnovljive izvore energije:

GETEBURG, Švedska – Gradski okrug bez fosilnih goriva

– Period implementacije: 2017 – 2019.
– Ideja: Na lokaciji Naučnog parka Johaneberg (Univerzitet tehnologije Chalmers) testirati lokalno digitalno tržište koje integriše daljinsko hlađenje, grejanje i električnu energiju u jedinstven sistem.
– Implementacija:
– I faza: Energetski sistem sa oko 15.000 korisnika, uključujući energetsku infrastrukturu, vlasnike imovine, potrošače, prozjumere i zgrade sa različitim potrebama i profilima korišćenja je opremljen toplotnim pumpama, dodatnim fotonaponskim solarima i skladištima energije.
– II faza: Razvoj rešenja FED sistema koji se sastoji od automatizovanog ICT rešenja (koji je razvio Ericsson) i koji uspostavlja vezu između novog energetskog sistema i lokalnog tržišta energije tako što agenti uz pomoć veštačke inteligencije trguju energijom u ime različitih aktera.
– Ukupni budžet: 5,8 miliona €

GENT, BELGIJA – energija komšiluka za obnovljive izvore energije

– Period implementacije: 2018 –
– Ideja: Uvećati proizvodnju lokalne obnovljive energije u naselju Dampoort-Sint-Amandsberg instaliranjem što više solarnih panela i pravednom raspodelom troškova i prihoda u zajednici
– Implementacija: Učesnici su birali da li će investirati samostalno ili se osloniti na eksterno finansiranje i odlučivali o podeli troškova i koristi projekta. Stanari zgrada su birali da li da instaliraju solarne panele na svoje krovove ili se prijaviti da budu deo eksperimenata na energetskoj mreži budućnosti – „WiseGRID“ (ugradnja „pametnih“ digitalnih brojila, kućne baterije …)

AMSTERDAM, Holandija – direktna razmena energije uz pomoć Jouliette

– Period implementacije: 2017 –
– Ideja: Uz pomoć Jouliette tehnologije pametne mreže, članovi zajednice iz žive laboratorije (living lab) De Ceuvela mogu da vrše transakcije digitalnom valutom radi kupovine energije, a zahvaljujući blockchain tehnologiji.
– Implementacija: Razvojem Jouliette platforme i korišćenjem digitalne valute omogućena je razmena obnovljive energije unutar zajednice čime je stimulisana lokalna proizvodnja zelene energije, osnaženi njihovi članovi, a lokalna ekonomija i zajednica su postale samoodržive
– https://spectral.energy/news-3/jouliette-at-deceuvel/

Kako region rešava?

SLOVENIJA

Slovenačka dugoročna strategija energetske obnove do 2050. godine postavlja temelje za dekarbonizaciju stambenog fonda i održiva energetska rešenja za većinu zgrada. Previđeno je da se do 2030. smanji emisija gasova staklene bašte u zgradama za minimum 70%, kao i da najmanje dve trećine potrošene energije u zgradama potiče od OIE. Cilj je da se do 2050. smanji finalna potrošnja energije za 45%, a emisije C02 za čak 75% u odnosu na 2005. godinu. To će omogućiti energetska obnova 74% individualnih kuća i 91% višestambenih zgrada.

HRVATSKA

Na ostrvu Vis, Hrvatska je u 2020. godini puštena u rad solarna elektrana snage 3,5 MW sa baterijskim sistemom skladišnog kapaciteta od 1 MW. Projekat je zanimljiv jer je na ovaj način, ostrvo koje je najudaljenije od kopnenog dela postalo energetski nezavisno i predstavlja prvi održivi eko-sistem u regionu koji koristi OIE.

SRBIJA

U Srbiji je planiran projekat koji bi unapredio kvalitet vazduha u Beogradu:
– Beograd, Srbija – poboljšanje kvaliteta vazduha korišćenjem unapređenog goriva (peleta) u ložnim uređajima male snage za domaćinstva
– Period implementacije: u planu
– Ideja: Od svih štetnih materija koje utiču na zagađenje vazduha, čvrste čestice (PM2.5 i PM10) su identifikovane kao najveći problem. Jedan od načina za smanjenje emisije čestica je dodavanje aditiva u biomasu kao primarnoj meri za smanjenje emisija, što je potpuno u skladu sa RED II direktivom Evropske Unije u pogledu kriterijuma održivosti biomase. Aditiv omogućava vezivanje gasovitih alkalnih jedinjenja kroz odgovarajuće reakcije ili adsorbciju, formirajući manje štetna i manje isparljiva jedinjenja, što utiče na smanjenje količine čestica koje se emituju u vazduh.
– Predloženi aditivi kaolin, krečnjak, kalcijum hidrogen fosfat i amonijum dihidrogen fosfat su dostupni na domaćem tržištu po pristupačnoj ceni. Pored pomenutih koristio bi se i kanalizacioni mulj kao aditiv. Time se unapređuje zaštita životne sredine, obzirom da odlaganje kanalizacionog mulja može da predstavlja dodatni ekološki problem.
– Implementacija: Ispitivanja bi obuhvatila simultanu termalnu analizu procesa sagorevanja direktno povezanu sa masenom spektrometrijom gasova koji se oslobađaju tokom procesa sagorevanja na uređaju NETZSCH Jupiter F5 STA 449 + AEOLOS QMS 401, čime bi bilo omogućeno sagledavanje osnovnih karakteristika procesa i procena uticaja vrste i količine aditiva na proces sagorevanja.
– Ukupni budžet: 36.000 USD
– https://www.mas.bg.ac.rs/