Obnovljivi izvori energije – Hitnost oko nas

Zagađenje vazduha fosilnim gorivima, ugalj

Hitnost oko nas

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od posledica zagadjenja godišnje u Srbiji premine više od 6000 stanovnika. Visoka zavisnost u proizvodnji električne i toplotne energije od fosilnih goriva, pre svega uglja (70% električne energije se u Srbiji proizvodi u termoelektranama koje kao gorivo koriste ugalj niskog kvaliteta) ukazuje na to da, ukoliko se ne napravi značajan zaokret u proizvodnji energije usmerenjem ka obnovljivim izvorima energije (OIE) progresivno će rasti broj obolelih i preminulih stanovnika Srbije. To će, pored nenadoknadivih gubitaka u ljudskom potencijalu, prouzrokovati i značajan udar na budžet Republike Srbije, jer će sve veći i veći broj ljudi imati potrebu za adekvatnim lečenjem.

Zagađenje životne sredine, korišćenje fosilnih goriva, efekat staklene bašte

Zbog sve većeg globalnog zagrevanja i promene klimatskih uslova, imperativ je da se u narednih par decenija minimizuje efekat “staklene bašte”, odnosno emisija gasova koji se stvaraju kao posledica savremenog načina života. Proizvodnja većine proizvoda koje koristimo, korišćenje električne i toplotne energije, transport ljudi i robe su najznačajniji generatori ove pojave.

Iako je tema aktuelna nekoliko decenija unazad i prepoznata od strane najrazvijenijih i najbogatijih država, prvenstveno članica EU, stanje na globalnom nivou je nezadovoljavajuće. Industrijski najrazvijenije države emituju najviše gasova i njihov karbonski otisak je i najveći.

Alarmantni podaci koji ukazuju na razmere navedenih procesa:

Globalni prosečni nivo mora od 1961. rastao je po prosečnoj stopi od 1,8 [1,3 do 2,3] mm/god.

Od 1993. ta stopa iznosi 3,1 [2,4 do 3,8] mm/god. usled doprinosa temperaturnog širenja, otapanja lednika i ledenih kapa, kao i polarnih ledenih ploča.

Period 2011–2015. bio je najtopliji petogodišnji period otkako se meri temperatura na Zemlji.

Najtoplija godina bila je 2015, tokom koje su temperature bile 0,76°C iznad proseka.

2015. bila je i prva u kojoj su globalne temperature bile više od 1°C iznad predindustrijske ere.

Najveći deo povećane količine toplote apsorbovali su okeani, tako da se njihova prosečna temperatura do dubine od 700 m povećala za 0,5°C od 1969.

Od 1960 do 2000. masa glečera redukovala se za 9%.

U periodu 2002-2006. Grenland je gubio 150-250 km³ leda godišnje, dok su na Antarktiku godišnje nestajala oko 152 kubna kilometra leda.