Energetska efikasnost stambenih zajednica
Prema broju objekata i ukupnoj potrošnji energije, jedan od najznačajnijih problema koji CORE resava je problem energetske efikasnosti, odnosno prekomerne potrošnje energije.
Svetski trend u oblasti energetike je što manja potrošnja energije.
Najizraženiji gubici ogromnih količina energije koji se javljaju kod stambenih objekata su prvenstveno zbog loše izolacije objekata i dotrajale stolarije.
Energetska efikasnost stambenih zajednica
Najveći deo stambenog fonda u Srbiji predstavljaju stambene zgrade građene od 70-tih godina prošlog veka, kada je počelo masovnije korišćenje prednpregnutog betona koji je davao odlične statičke karakteristike, sa lošim izolacionim svojstvima, tako da je i danas potrošnja toplotne i električne energije zbog navedenih gubitaka izuzetno velika. Dotrajala stolarija koja i prilikom ugradnje nije bila adekvatna za današnje standarde energetske efikasnosti je takođe jedna od pozicija na kojima se gubi značajna količina toplotne energije (oko 25% ukupnih gubitaka).
Postavljanjem dodatne izolacije na fasadi i zamenom stolarije, postavljanjem krovne konstrukcije i izolacije, moguće je godišnju specifičnu potrošnju toplotne energije sa 120-150kWh/m2 redukovati na 50 kWh/m2, što bi po aktuelnoj klasifikaciji bio energetski razred „B“. Prateći i obavezni korak je prelazak sa visokotemperaturnog režima daljinskog grejanja na niskotemperaturni režim grejanja toplotnom pumpom. Proizvodnja energije u fotonaponskoj elektrani bi bila dovoljna da se „pokriju“ pikovi u potrošnji električne energije, odnosno da potrošnja ostane u nižoj obračunskoj tarifi (izbeći crvenu i plavu zonu obračuna).
Poslednji navedeni model bi suštinski trebalo da predstavlja krunu u rešavanju svih navedenih problema, odnosno da sve predviđene etape, imaju za konačni cilj da omoguće preduslove i ekonomsku isplativost koja će dovesti do realizacije projekata koji će se meriti u desetinama, pa i stotinama hiljada rekonstruisanih kvadratnih metara stambene površine, a u finansijskom smislu u desetinama miliona evra. To je potencijal za ulaganje koje ima ekonomsku isplativost i povraćaj investicije u periodu od 8-15 godina, zavisno od sadašnjeg stanja i energetskog razreda zgrade.
Takođe, zamena stolarije značajno utiče na smanjenje buke, prvenstveno od saobraćaja, koji je u urbanim sredinama najveći generator buke, a efekat je dvostruki. Stanari imaju bolji kvalitet života, a poslodavci i država imaju odmornije i produktivnije radnike.